Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

298 жив. ЖИВАНОВИЋ

диној оставци, и дао је напредњацима у свему за право, дан не помињемо, да је и промена Устава доиста била сахрањена за читав низ година.

Краљ је у милости отпустио владу. У писму своме, које је штампано у „Српским Новинама“ (бр. 204, од 21. септембра), и које по топлини својој оставља за собом све досадашње сличне

појаве, Краљ је одао правду својој досадашњој влади:

Драги г. Пироћанче,

„Заједно са својим друговима поднели сте ми данас оставку владе, којој сте председник скоро три године дана.

„Колико ми је тешко растати се с људима, који су дужност своју према Престолу и Отаџбини вазда одлично вршили, ипак ја увиђам јачину разлога, који сте навели и приморан сам уважити ваше оставке“. |

За тим следује, у краљевом писму поименично набрајање свега онога, што је ова влада урадила на пољу унутрашње и спољне политике, народнога газдинства и државних финансија, просвете и цркве, саобраћаја, војске, њенога преустројства и наоружања.

„Једном речи — завршује Краљ — на свима гранама државнога и народнога живота осетила сег жива и похвална делателност, готовост искрено и савесно послужити великим интересима земаљским, који су у мојим очима вазда били најпречи и који ће вазда остати пречи од сваких других обзира“ |

„Па за то примите, заједно са својим друговима, топла уверења захвалних осећаја

20. септембра, 1883 год. Вами благонаклоног

у Београду. Милана. с.р.

Износећи све ово, ми нисмо овде оптужиоци Напредне Странке, ни партизани које друге. Ми, пишући, износимо верно саме догађаје.

Историја неће, без сумње, одрећи, и као што не одричемо ни ми, стварне заслуге Напредне Странке и њене Владе, које је она доиста имала за ове (без месец дана) три године, од како је на управи земље, као наследница странке Либералне, Али ће и историја, исто као и савременици, бити у тешком положају, да утврди сразмеру тих заслуга према штетама, које су пратиле, па и претр“ павале, сваку, несумњиво добру намеру Напредне Странке и њене Владе. Она је била, за ове три године, срећна да се без икаквих спољашњих потреса, преда мирноме раду око чисто унутрашњих послова, исто онако, и још у већој мери, као и влада либерална, после прогласа Независности. Док је влада либерална, продужујући послове консолидовања, непосредно после ратова и њихових тешкоћа, имала да осећа притисак тек минулога трогодишњег ратног стања, дотле је Напредна Странка и влада дошла на управу земље, кад су се и последњи таласи и одјеци ратни сасвим стишала. Она је, дакле, радила у потпуном миру и са располагањем свију животних сила земаљских, материјалних и моралних, уз то по