Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 261

своје важности. Та једина задовољна страна беше Краљ Милан, а са њиме и Напредна странка. И ако нису као странка били непосредно на врху управе земаљске, напредњаци ипак беху свуда у управи; и што је главно, бејаху сада без конкуренције, Још је недостајало само да и званично приме понова управу над државом, што такође није било делако.

Влада Николе Христића имала је још само и формално да уништи и последње остатке, који су подсећали на прошла бурна политичка времена. Одиграна је управо једна уставна иронија.

Још пре истека ове и знамените и несрећне године 1883., би формално сазвана за дан 30. децембра о. г. Народна Скупштина изабрана у септембру, и другим указом једновремено и распуштена и ако многи од њених чланова, радикала беху прошли кроз Преки суд. Неки беху под земљом, неки у затвору и на робији по градовима, а неки у бегству. Трећим пак указом бише наређени избори на дан 25. јануара 1884. године. _

Док је влада наређивањем избора демонстрирала својом равнодушношћу и спокојством, правећи се невешта тек минулим дотађајима, дотле је она правила и добар рачун — наравно за Напредњаке. Под утисцима ванреднога стања и прекога суда, влада беше извесна да ће јој избори испасти за руком. Како она не имађаше некакве своје странке, или управо њена странка беше Напредна Странка, то би избори били искључно у њену корист, Кандидати владини беху само и једино свуда напредњаци. А где би са ипак појавила каква опозициона глава, ту би већ власт, која је сва скоро била понапредњачена, чинила своје.

Орган напредне странке „Видело,“ које једино није никако престајало излазити за време последњих окршаја, у свом бр. 2, од нове 1884. године, потврђиваше ово схватање положаја. Претресајући изборне изгледе, „Видело“ је износило пред очи народу „недела радикална,“ па није оставило ни Либерале: „Народ има право да окрене леђа и Либералним кандидатима, што је њихова радња, њихово држање са Радикалима одавно, а нарочито у последњој години, знатно помогло радикалним намерама, и што им је знатну моралну помоћ давало.“ Ово је било срачуњено на извесни ефект, пошто је било упућено на извесну — краљеву — адресу, више но на народну. Ваљало је дискредитовати и Либерале, пошто их догађаји нису нигде и ничим компромитовали. Ту је још лежала могућност конкуренције, напредњаштву незгодне. Учини ли сеи Либерална Странка немогућом, онда остаје Напредна Странка, једини господар ситуације,

Не треба никад потцењивати памет људи Напредне Странке. Они су увек добро рачунали, што се тиче њихове партијске тактике, као што су опет увек рђаво радили, кад год су они имали да преламају крупне политичке догађаје. Док је оно прво долазило од њихове мудрости, ово друго била је последица њихове слабости. Па и сад, ако су се уздали у успех на изборима 95. јануара, ипак за то ни мало нису били јачи но до сад; на против права народна