Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

274 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

изјавио: „Ја, према оваквом одговору г. председника Министра,

немам шта друго казати, нити могу казати, него да сам задовољан.“ " Задовољна је била и већина скупштинска, задовољна је била

цела Напредна Странка, а, нема сумње, у првом реду сам Краљ!

Промена Устава, у колико је зависила од те странке, била је и овога пута скинута с дневног реда, била је сахрањена.

У осталом излишна је сва даља анализа речи и мисли, пред истинитошћу догађаја, који сад стоје пред нама као отворена књига: Напредна странка није извршила промену Устава, и ако је више од десет година то истицала као битни део својих политичких намера. (Књига | стр. 297. 306.)

Ово је, на жалост, била и једина и ако и она негативна истина у целој овој и дугој и жалосној кампањи. Устав од 1869. остао је и даље, и то по себи није било никакво зло; али је големо зло било, што је он јавно и безобзирно гажен, а све под девизом „чисте

уставности“.

=

Ова Скупштина, на којој је дефинитивно извршен тако инте-

ресантан и важан прелом у идејама Напредне Странке, или боље

рећи обелодањене њене праве намере, и у спољноји у унутра“ шњој политици, трајала је мало: свега 90 дана (од 3—23. априла). Бројно узев, она је свршила ипак доста послова, од којих нису сви

од важности.

Ми ћемо прибележити неке овде од предлога, међу којима је по својој хуманитарности и доброти први био (8. априла) предлог а 20. апр. Закон о пензији учитељских удовица и њихове деце, којим се умесно ишло ка осигурању нејачи учитељске установом засебног пензионог фонда,: пошто учитељи, као неуказни, нису могли улагати у познати чиновнички удовички фонд.

На сам Ђурђев дан, 23. априла, закључена је ова Скупштина. Ниш је остао опет сам, да у недалеком року у својим зидовима види окупљене исте посланике, али под много важнијим и озбиљнијим приликама, но што беху ове, под којима је ова Скупштина одржана.

По повратку у Београд, настао је један догађај, који по себи није ништа променио, и с тога је и питање: рад шта је управо и био То је „оставка“ Гарашаниновог министарства и поновно образовање Гарашаниновог министарства од 9. маја 1885., које је овако

састављено:

1 Фонду овоме положио је солидан основ, својим племенитим завештањем негдашњи Јнежевски Намесник Јован Гавриловић, оставивши, поред своје лепе куће у центру Београда, и у готовом 250.000 динара као свој фонд за пензију учитељским удовицама и деци. Горњи предлог постао је закон од 20. апр. 1885, о томе фонду, који је и по величини и по намени један од најхуманитарнијих задужбина, човека, који се није женио ни имао своје деце. Споменик Јов. Гавриловићу на Калемегдану видан је знак учитељске захвалности добротвору учитељских породица. Јован Гавриловић рођен је 1796. у Вуковару. Дошав у Србију, прешао је све ступње угледних положаја, до Министра и Кнеж. Намесника. Умро је 29. јула 1877. у Београду.