Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

2284 ЖИВ; ЖИВАНОВИЋ

"тари, с кнезом својим, били наредили напуштање својих утврђења 'и повлачење Софији, на чију се одбрану у нужди једино сада мислило. Једна проста случајност пресудила је судбину целог рата. „Живци“ Краља Милана нису били те природе, да у једном сму'ћеном и неодређеном моменту издрже. Прво је са позиције побегао он, повукав и Врховну Команду, па за тим и целу војску, пред којом је непријатељски фронт био готов да се такође крене у назад и отвори пут српској војсци и српској победи. Тако је победа прешла на страну непријатеља. Сам кнез Батенберг је доцније отворено износио ове сцене, као и своју наредбу, прво за одсту. "пање ка Софији, па после за наступање ка Пироту! Али је и ово бугарско неочекивано наступање било успорено српском одступном одбраном. Но улоге су већ биле лромењене: Бугари су сад били на српском земљишту, држећи се главног друма ПЦариброд— Пирот, на који су град Бугари управили све своје силе. Одбрана српске војске у одступању није била без дивних и јуначких призора, који чине част младој војсци; али који не могаху скренути несрећни обрт рата, који се, у осталом приближавао крају. Велике силе уложе своје вето и затраже обуставу непријатељства: 14. новембра већ је било знано у српској војсци, да се непријатељства обустављају; али изгледаше да се Бугари, случајно или намерно, не хтедоше уставити. Јер 15. новембра они навале и уђу у Пирот, који је Српска војска 14-га била, као место у низини, напустила, да заузме јаке позиције позади њега. Но УП пук дунавске дивизије учини један повратни јуриш на бајонет, и очисти Пирот од бугарских одељења, за тим га поново напусти, пошто је пре тога бачен у ваздух и један део „градића“ испод брда Сарлака, у коме је било доста барута и оружја. Тек сад и Бугари уђу У Пирот. Аустро-Угарска, чији је војни аташе мајор Пинтер био стални пратилац Српске главне команде, по добивеним извешта„јима о стању ствари на бојишту, стави се имеђу зараћених страна. · Посланик аустро-угарски Кевенхилер, отишев у главни стан бу| гарског кнеза, саопшти му: да ће, ако не обустави непријаљства "и буде даље надирао, нанћи на аустро-угарску војску. Тиме је фактички свршен рат, који је трајао једва 13 дана! Предмет овога дела не могу бити све нијансе дипломатске радње, која је се развијала и до почетка овога рата, и била нарочито интензивна после обуставе непријатељства; јер радња дипломације беше управљена сад поглавито на то, да се из обуставе непријатељства пређе у потпун мир. Ми се, исто тако, не можемо бавити ни свима перипетијама овога краткога несрећног рата. Тога материјала има и сувише нагомилано у разним ломаћим и страним војничким списима, у брошурама појединих учасника овога рата, који су имали потребу себе за ово или оно да бране или друге да окривљују. Нарочито је у погледу историјске грађе обилан познати ратни хисториограф доктор Владан Ђорђевић. Као год што је описао у „Отаџбини“ оба Српско-Турска рата из 1876—78 год. што је одштампано у засебно велико дело, он је, такође у „Отаџбини“