Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ · 985

Кнежевине Бугарске насилним рушењем Берлинскога уговора, те да гласно и јасно покажемо да Србија не може бити равнодушна према промени равнотеже снага народа на Балканском полуострву, нарочито, кад то бива у искључну корист једне државе, која је сваки тренутак своје слободе употребила само на то, да Србији докаже да је рђав сусед и да неће да поштује њена права.

„Насилно и противправно отимање Брегова, повлађивање и отворено подстицање осуђених издајника земље у њиховим бунтовничким покушајима... навалично злостављање наших поданика. у Бугарској, затварање границе, нагомилавање недисциплованих маса добровољачких на самој граници Србије, њихово оружано. нападање на пограничне становнике, па затим и на нашу војску, којој је поверена одбрана српског земљишта, све то ствара хотимично изазивање, које ја не могу равнодушно да поднесем, ни у име узвишених интереса земље, ни у име достојанства народа, нити у име части српског оружја. М са тих сам разлога примио стање отворенога непријатељства, које је влада бугарска створила и наредио мојој верној и јуначкој војсци: да пређе границу Кнежевине Бугарске.“

Војска је одмах прешла границу, и свуда потисла прву бојну линију бугарску Десно крило т. ј. Моравска дивизија стално је напредовала, као и лево, које је прешло преко Тимока и границе, дошло под Видин и опсело га. МИ центар је српски учинио напредак, освајао је предње позиције и заробљавао бугарске војнике. Новембра 4. Краљ и врховна команда већ су били на бугарском земљишту у Цариброду. Напади су вршени у правцу на главну . позицију на Сливници, где су Бугари концентрисали своју главну војску и главну одбрану. Једна диверзија бугарска на српско погранично место Ржану, сувише прецењена, учини, те се Врховна команда нагло врати из Цариброда у Пирот; но главна војска остане на позицијама пред Сливницом, где су напади њени били учестани, али већ не и успешни. Из разлога, које ми не знамо, и који спадају у круг чисто војничке оцене, главна војска добије налог за одступање и 11. новембра већ је била на Цариброду. Одступање је, кажу, било ноћу и у оном моменту, кад су а Бу-

1 Потпуности ради да наведемо и овде погледе либералног органа „Нове Уставности“, који се налазе у бр. 126 од 7. новембра, кад је рат у велико почео. Констатујући „необичну сагласност о потреби да се равнотежа народне снаге на Балканском полуострву васпостави“ — лист, у ком је писао Јов. Ристић, после " свршене објаве рата, и опширног увода вели:

„Кад је већ, ми понављамо: кад је већ дошло до тога, да се мора апеловати на оружје, онда исход борбе мора бити такав, да се цел постигне начином несумњивим и убедљивим. Често дипломатски успеси вреде више од војених, али у овом случају војни успеси имаће већег ефекта од сваког другог. — У овом тренутку наш будући положај на Балкану стоји у рукама наше храбре војске, на коју ми полажемо наше уздање... У њеним је сад рукама углед Србије. Бог нека благослови њено оружје.“

_У колико се: под цензуром дало рећи, јасно провирује: да се хладним срцем указује на изабрани пут, али се топлим српским жељама „кад је већ до тога дошло“, призива Бог у помоћ, да буде наклон српском оружју!