Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

286 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Но све ове и друге мере, могле су служити као утеха нама и доказ Европи, да Србија није подлегла са исцрплења своје снаге, но да је и у могућности и готова да част свога оружја васпостави; а све те мере нису више, на жалост, имале никакве практичне вредности. Европа се ставила између обе зараћене стране, и сву своју акцију управила је на то, да се, пошто по то, утврди мир и сваки врати на своју страну. Најпосле је Европа у томе и успела. Скоро месец дана од обуставе непријатељстава, прошло је с једне „страње у накнадним српским спремама, а с друге у дипломатским преговорима, који су се, најпосле, свршили тиме: да је се у Пироту састала међународна комисија, састављена из војних представника: Аустро-Угарске, Немачке, Француске, Енглеске, Италије, Ру„сије и Турске, која је утврдила и потписала протокол „примирија“ '9 (21) децембра 1885. Поред седам чланова од седам европских држава, протокол овај потписали су: од српске стране пуковник Пет. Топаловић, а од бугарске капетан Панов.

Тим је протоколом утврђено (чл. 1.) примирје до 17 фебруара (1. марта) 1886. Ако се дотле мир не потпите—- примирје се продужује“по самом праву; а ако се морадне прекинути, онда то да буде по пријави најмање на десет дана пре отпочињања непријатељстава. — Трупе обе ратне стране напустиће заузете делове непријатељског земљишта (чл. 2), српске прво довршиће то напу„штање до 25. децембра у подне; а бугарске до 27. децембра у подне. Тек пет дана после изласка окупационе туђе војске, може свака "страна увести у напуштена места своје трупе; но администрација прихвата послове одмах после одласка. — Државна граница српскобугарска, демаркациона је линија између“—обе—вејсеке“ (чл. 3) уз

неутралну зону од три километра. — Извршиће се (чл. 4.) повраЋај и измена заробљеника одмах. — Исто тако одмах (чл, 5.) ће се наименовати и изасланици за закључење мира. — Оба пред-

ставника зараћених страна „примили су к знању“ овде изложене услове, потписали их и изменили између себе два истоветна егземплара овог документат,

Тим самим што је свака страна морала напустити заузето противничко земљиште, повраћено је и територијално и војничко стање ствари на стару меру, како је било пре објаве рата. Свака је страна самим протоколом „примирија“ била лишена задобивених успеха. Бугарски кнез и војска оставе Пирот 15. децембра понев собом велико звоно са пиротске саб. цркве, које и дан данас звони при цркви св. Краља Милутина у Софији.

! Овај протокол „примирија“ објављен је 15. децембра 1886 године у бр. 276 „Српских Новина“. Ма како да је овај докуменат био важан, јер је био обвезан, и значио је практички крај рата, он је у нашем званичном листу добио тек друго место, после једног указа, којим се пешад. капетан 1 кл. Дим. Ковачевић повраћа у дејство. Саопштење протокола било је као и свака обична објава неког полуслужбеног комуникеа, све то, да би се демонстрирала игноранција свега, што је, на жалост, претходило том протоколу.