Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 287

Истога дана, 15. децембра, ушли су представници власти српске у Пирот, у ком је нађен сав брлог једнога логоришта и траг немилих и незваних гостију. Одмах су се почели враћати у Пирот и грађани, који су избегли, оставив пуне своје домове плену бугарском, који су све. то однели или иначе упропастили. Но дан 15. децембра 1885 донео је за Пирот и округ проглашење ванреднога стања и прекога суда, које је само имало да увећа патње овога места и краја. Пирот је стајао међу две ватре и месец дана имао у својим зидинама бугарску најезду.

Но сву ту акцију око закључења мира није било тако лако до краја извести. Поред стања створеног ратом и уласком Бугара на нашу територију, и поред једнодушног посредовања великих сила, да се овај источни пожар угуши — имало се још доста муке, и то после потписа протокола од 9 (21) децембра, да се ствар у врховима званичне Србије изведе начисто.

Краљ Милан је осетио, да ни он ни његови одговорни саветодавци нису довољни да формирају одређене назоре, како се ваља држати по истеку овог новог примирја. Њима изгледа, још једнако као да је лебдела на хоризонту слика „реванжа“, наравно овога пута са успехом за Србију.

Али, ко сме, после свега што је било, примити на себе одговорност за нови почетак ратаг

С тога се дошло на срећну мисао, да се консултирају политичке личности ван владе, па и ван саме напредне странке.

Први је корак учињен преко Краљице Наталије, која је била стално у Београду, док је Краљ Милан, са владом, био стално у Нишу.

Једним, у топлим речима написаним писмом од 10 децембра 1885. упућеним Јов. Ристићу лично, краљица изјављује, да ју је краљ овластио да му „учини једно саопштење од највише важности“, и моли Ристића да дође у двор сутра-дан у 9 часова вече.

Оставићемо овде на страну комплименте, које краљица чини Ристићу, понављајући, како су краљ и она увек високо ценили његову просвећеност и његов патриотизам. Краљица наглашава крупне узроке са којих га позива. „Не обраћам се на вас као кра-

1 После године и по, на јесен 1887 писац ових редова дошао је за директора тимназије у Пирот. Гимназија беше још оскудна, управо празна у својој научној спреми, пошто су Бугари и из ње однели све што се однети могло. Из дома вреднога др Јанка Сенкијевића окр. лекара, који се бавио и препарирањем одабраних егземплара планинскик животиња тога краја, однели су, сем осталог, и диван егземплар пуњеног медведа са Мипора. Мали градић на стени испод Сарлаха, лежао је, у доњем делу у рушевинама, услед експлозије барута и др. тамо нагомиланих војничких запаљивих предмета. У моменту напуштања Пирота, наређено је да се све то запали, да не би пало у туђе руке. Какво је чудно и силно дејство ова експлозија произвела, сведочили су стопљени трупци од преко 100 кила тежине, који су показивали чврсту стопљену масу, по којој су се видели пушчани делови: цеви, бајонети, орози, али све урасло у оловну спојну масу и деформисано. Један од таквих трупаца, који су још 1887 лежали на местима бив. ћелија, наредио је писац ових редова да се пренесе у гимназију спомена ради.