Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija

НИНСКИХ путева и многих шикара, сељаци не

могу сносити сијено у варош, него они сељаци

око вароши, што имају мало сијена, гоне своје

_ волове преко зиме у планинске сењаке и од

њих купују сијено. Најскупље што плате је-

сте “| нов одоке. Даклен 1000 ока а +, . - __ фор Шљиве може сељак да прода. ИЛИ а сирове –

или суве. Као сирову неможе сву да прода,

јер нема за њих купаца. Да се не укисели

мора да је суши. Али сељак боље пролази да

је као сирову прода, па ипак не може да до-

бије за сирову више од 2 > нов. на оку, али

ево да 5 и 3 нов. То износи 6000 ока

а 3 нов: = А ________-__-_-_-_ (рор 100

Укупно ће за свој плод добити. . . фор. 292 Али и овдје имаде већа половина сељака, који немају своје коње, те с тога имају грдне трошкове, док довезу овај плод у варош на пазар, док плате градску 7 кантарију, хан и ноћиште и. т. д. Е Даклен томесељаку би остало од његовога 195.86

укупнога плода вриједностод . . . фор. 9514

Али не треба с мести са ума, да томе сељаку није за његову исхрану ништа остало. Таки сељак имаде најмање 5—6 чланова у својој породици. Од куда могу њих шесторо, 4 вола, 2 краве и 20 коза са 95 фор. читаву годину живљети и одјевати се 2! Но ја сам овдје рачунао са основе, кад је процена десетине најправеднија. Али на жалост, она није никада праведна, нити може бити праведна. Замислите, поштована публико, да се мјесто десетине рачуна само дванаестина, што се може узети за облигатно, колика грдна диференција настаје у давању третине, и ја сам стотинама пута гледао биједна сељака, гдје је сав плод продао и мимо њега још и вола, док је исплатио десетину, третину, порезу на стоку, попу, цестарину, течевину и остале порезе и њему није остало ништа.

(Осим тога имаде у плаћању још једна врло ве-

лика тешкоћа и сличне јој нема ни у једној земљи. То

Мида мана РА Ја.