Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija

У околини Добоја планински је народ са дрвета гулио кору, њу кувао и пио, да не умре од глаци. Прије три године је свијет у Херцеговини, да не умре од глади, вадио из земље љуто корење, што крмадо _ једу и тијем се хранио. Но кад је котарски уреду Љубошкоме о томе дознао, ударио је порезу на то корење. - :

: Човјечност се узбуђује у мени, па не могу да ређам све муке, што тај биједни народ трни, а и прешао бих са праве теме. Задатак је мој да докажем, да су приходи народне економије нарочито тако удешавани, да се врши политика осиромашења и да се народ материјално убије. · |

Питање је: да ли је бос. управа знала, да је економно стање њезинога народа тако очајно» — Знала је! Потпуно је знала! И то не да је можда она то тек сада дознала, она је то знала још када је стање боље било — знала је да ће овако стање наступити. То је њезин рачун био и то је њезина намјера била. Хиљадама тужби, хиљадама преставака леже код бос. управе, у којима су вијерно описане очајничке муке, што их народ у пољопривреди трпи, и мјесто олакшица, бос. управа је те очајнике прогонила, затварала, мучила и све горе и горе наредбеи теже услове за пољопривреду издавала.

Може ли ко рећи, да се оваки поступак не врши са тенденцијомг — Не може! А та је тенденција осиромашење народа.

Босанска је управа потпуно добро знала, да су устанке у Босни и Херцеговини дизали угледни сељаци са поповима сеоским. Економија је пак неодвисан грађански положај. Ту неодвисност требало је пољопривредним убиством уништити. Од народа је оружије одузето. У читавој Босни и Херцеговини — изузимајући чиновништва — нема у народу 200 пушака и дозвола за ношење оружија не може се добити. У планинама раздиру вукови и међеди волове, коње и овце, народ моли за неколико пушака, али се не дозвољава. Јасно је, да је народна економија у аграрноме погледу сада много гора, него ли што бијаше за турске у-