Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija

29

одузета п њихова егзистенција. Све шуме и сеоске заједничке мере, постадоше државна својина.

За градове је нова управа узела други експропријациони поступак. Онај из турскога времена бијаше хуман и ислеђења се водила судски. Нова управа пак за градове није установила посебан експропријациони закон, пего га је слила са градским „Грађевинским законом“ (Ваџотапипо), а тај чигав „Грађевински закон“ ставила је под полицајном режијом. Наредба бос. владе од !. октомбра 1880. бр. 22.099 гласи: -

„Паз сезалшње бесћилзеће Регзопа! ФЧез Убаф таг абтаће5 те а15 ВапЧерагбетел« дЧеззећел шег Фег Генипе Тез зфада засћеп Јпеешецга. Птезез за асће Вашаератешепф 156 Дет Роблефштесћог 215 Уогабала дЧег Ваџшђећогаг ја аЏеп јепеп Аповјесепћееп Фтесђе отпбегеђејћ, уејеће пп. 5шпе дег Вез ттипееп Чет Вапогапипе ја. Феп УлгКкиотезктеј5 Дет Валрећбгае 1. Јпзђапх ТаПеп.“ А то су разне дозволе.

Ова је наредба имала своју моћ до 1893. а тада је пздан санкционисан закон од 23. јула исте године. Садржај му је исти, а и поступак му је савршено исти. Моћ, коју је полицајна власт вршила до тога закона, врши је и то још већом силом и под тим санкционисаним законом, до данашњега дана. Тај закон нема у себи јуридистичку, већ само административну моћи на основу те административне моћи, врше се над грађанством ужасна безакоња. Већина чланова комисије, која процјењује разне објетке састављена је од чиновника; одлучујући члан (Ођтали) је владин чиновник. По томе закону друга и задња инштанција је земаљска управа.

Ма колико да тежим, да за поступак ових комисија тражим блажији израз, не могу блажијег наћи до — отимање. И фактично бос. управа поступком овога закона преко својих органа отимље народу имање. На читавоме је свијету познато. да се онај грађанин сматра за срећног, који посједује какав објекат, који се имаде за јавне сврхе експроприрати. У сретним земљама имаде чак и људи, који шпекулирају са таким објектима. У Босни и Херцеговини је по све противно, Онај грађанин, који имаде какав објекат за експропријацију, тај сматра, да је тај објекат за њ изгубљен. У слу-