Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija
32
Бос. управа је то учинила.
Наредбом својом од 1890. год. каже, да је за купљење нужна дозвола. То је оправдано, али у њој још стоји, да се имају назначити и земље у којима ће се прилози купити. Ово није за то стављено, да управа знаде, гдје ће се прилози купити, него да имаде разлога, да у дозволи ограничи територију, гдје ће се купити, тако да изгледа, да је сама дотична корпорација ограничила себи територију. Зато у таким дозволама и стоји: „прилози се смију купити само у полручју округа... — или највише што може бити — у подручју Босне и Херцеговине.“ А те су земље тотално осиромашиле. Највећа материјална снага католичке цркве у Босни и Херцеговини лежи ван граница ових земаља. Прилози за католичку цркву из читавога свијета имају слободан улаз. Главни центрумје Рторасапае Еде де Буоп, који отворено чековима Гапаезђапке новац босанским и херцеговачким католичким бискупима достављају. За православне и мухамеданце је сасвим противно. Они не смију ван својих граница нигдје купити, а ту се не могу помоћи. Гдје може православни за православну богомољу прилога скупитиг — Само међу православним живљем. А то је по српским и православним покрајинама на Балкану и у православној Русији. Али тамо се не смију не само прилози купити, већ тешко ономе, који из тих крајева и један новчић прими. Така се корпорација или појединац окривљује ради велеиздаје.
Пошљедица је тога, да ни један православни на-
род на свијету нема сразмјерно мање својих богомоља, него ли православни у Босни и Херцеговини. Нове се богомоље скоро и не подижу, а постојеће се морају ради материјалних срестава занемаривати. О техничкој естетици не треба ни говорити. На против раскошне католичке богомоље подижу у околинама, гдје нема ни једног једитог урођеног католика и то на мјестима, где народ не може своју богомољу подићи, или му управа смета да је подигне.
Православни је народ у окупираним земљама бројно најмоћнији, по интелектуалносте најспособнији елеменат; приступачан свакој култури, па зађиге по тим богомољама, па ћете видјети ужасну мизерију не у моралној снази саме вјере, него у материјалној оскудици.
герааниејаа