Politika osiromašenja naroda u Bosni i Hercegovini : finansijsko-ekonomska studija

35

Невјероватно је! Али је истина, јер је у Босни све могуће!

Тај поступак је довео дотле, да народ са највећом иронијом говори о тестаменту и легату. „Утврди тестаменат како год хоћеш — вели народ — суд ће га покварити, па хајд па се тужи!“ То је и била тежња бос. управе. Убити вјеру у народу, да ће његов легат доспјети цркви и школи, па да се таких легата и клони. Црква и школа не ће имати срестава и мора пропасти. И као што је политиком осиромашења народ дошао већ до просјачкога штапа, тако су и ове аутономне и конфесионалне установе код Православних и Мухамеданаца већ пропале. Сарајевска црква имала је неколико година прије окупације, осим огромнога броја својих кућа, још и готовине од 75 хиљада дуката, а то је 375 хиљада фор. Данас мора да позајмљује у Ландес-банци или од приватних људи, да може плату учи-

ељима својима дати.

Па ради тих нечовјечности, да ли је бос. влада што постиглаг — Апсолутно ништа. Народ иде у планину, па се Богу моли, а своју водицу освештава на планинскоме врелу и јачи је у вјери но што је био и свеснији је у своме народном имену. — Притиснуто јаче све на више скаче.

Гајење шећерне рете

Као новина у земљорадњи, коју је завела окупациона влада важи и гајење шећерне репе.

Површном посматраоцу је с почетка изгледало, да је влада хтела тиме да пружи сељачком сталежу нов извор прихода. Но ко је посматрао ту новину дуже, морао је доћи до другог закључка, таког, који одговара садашњем положају. При увођењу те новине није влада никако имала обзира на сељачки сталеж, већ је напротив силом гонила и данас гони људе свом силом, да саде шећерну репу и да је продају држави, или у ствари једном приватном друштву, које има монопол куповања.

Тим начином постаде сељак двоструким кметом, прво свог аге, па после државни. Шта више, Босна и

; 3