Poljoprivredna čitanka za seoske škole

11

јављује п растпње. Ово се растиње осушп, иструне,а од тога трулежа постаје црница, земља, на којој ће да порасту сад још веће биљке. Кад и ове иструну, онда ће биватп с године на годину све впше црнице, п земља ће битп све плоднија. Камење, од ког је наша земља постала, није једне исте врсте, па је с тога и наша земља разноврсна. У главноме разликујемо три њене врсте: глинушу, песнушу и нречушу. Оне су впше мање помешане с црницом, јер без ове не би могло на чпстој глинп, песку или кречу ништа да рађа. Глинуша је постала од разног камења, и с тога је и разне боје: бела, жута, црвена, зелена ит. д. Она је тешка и хладна земља; она многу воду упија и дуго задржава; она се тешко обрађује, и зато је треба орати или копати онда, кад се при обрађивању троши. Кад у земљи има више од половине глине, а мање песка, онда се та земља зове смбница, а кад има више од половине песка, онда се зове иловача. На овим земљама најбоље успева; Џшеница, круиник, јечам, реиица, коноиља и лан, детелина и разне реие, кукуруз и ииИне оиљке. Песнуша је постала од камена лешчара; то је земља лака, сува и тонла, која воду лако упија, а лако је и пспушта; што је ситнија тим је боља, јер пма више везе; она се лако обрађује у свако доба. На њој добро успева: раж, ељда, овас, кромиир идр. Кромпир је у њој иајсувљи п иајбрашњавији .