Poljoprivredna čitanka za seoske škole

18

О ЂУБРЕТУ И ЂУБРЕЊУ.

Непрестанпм сејањем на једној пстој њпвп. земља слабп, јер посејанп усев црпе за спој пораст из земље потреону храну п тако земљп одузпма снагу. Ту одузету снагу морамо земљп да повратнмо, ако хоћемо да нам н у будуће добро рађа. То чинпмо ђуорењем, а за ђубрење узпмамо разне ствари. Тако узимамо на првом месту стајско ђубре, од наше домаће стоке; то је ђубре п најбоље уопште, јер има у себи већп део онога, што је за порашћпвање п плодност бпља потребно. II стајска осока (мокраћа), пзванредна је за ђубрење, зато нашн земљорадницп много греше, што ово »течно злато« за пољску прпвреду не скупљају у рупу, па да га према прплпкама употребљавају, него пуштају, да се по дворпшту бескорнсно разлнва; плп да га бар у стајп, у доброј простирцп прпкупљају, јер ми ие простпремо под стоку само зато, да стока добије чпсто п меко лежпште, него п зато, да простирка уппје што више од оне осоке. Ми не пзносимо ђубре пз стаје одмахна њнву, него га збнрамо п чувамо на једном месту, н то место зовемо ђубриште; алн је оно п рпзнпца за пољопрпвреднпка. Кад бп се ђубре одмах из стаја изнело на њнву, па одмах п заорало, онда бп се земљн повратпло и највпше снаге, јер је »њива најбоље ђубрпште« - алп је то немогуће, нс тога се ђубре мора свакп дан на ђубрпште нзноснти п чуватн. Ту ће ђубре дужпм лежањем »сагоретн«; а