Poslednje strofe

14 је АШ

Наслоњени, лепи, смешкају се .. љубе И осећају да већ није с њима УКивот и Танатос зове их за свагда

Девојчина глава слична белом крину, Лежи му мирно мртва на грудима Петроније клону: „Пријатељи с нама Поезија гине, И с овим речима Издахну задња жртва Неронова,

Сниношевић маја 1917. год,

Салома

— Небојш".. Сврши се игра. Заносна Салома, И сви му гости одоше. Дворана Остаде пуста а сам Ирод у њој Мрачан и мучен као од сатана Дозиваше је У похотној ноћи.

И ноћ се спуста и лукаво упи,

Сву светлост дана и све дневне лажи, још у даљини затрепти флаута,

И сладак пој јој на играње дражи

У тешком мирису ваздух још 'трепери.

И још трепере златни пламенови

А усамљени деспота још сања,

Док мрак утонву У глуху тишину

И да би бол и туга била мања Занешен страшћу несвесно понавља:

„Саломо, твоје љубавничке 0ча, Раниле су Ми срце....чуј ме драга На коленима ко дете крај тебе ја падам ево... дрхти цела снага Саломо, твоје љубаввичке очи“