Poslednje strofe

П

Та можеш ли осетити Колико те силно волим! Погледајме не кри ока!

Поглед ти је пакла пламен, Осмех жудњу изражава, Зар је твоје срце камен На ком мртва љубав спава2г Твој зар осмех поруг бола2!

Погледај ме не кри ока

Осмехни се ко некада,

Проговори док још Нада

Оставља ми срцу рока:

Погледај ме, осмехни се, проговори!...

Куршумлија 1923.

Дрхтаји душе: —– Своме Мимици – Гледам како вече над планином тиња Док се мирно рађа блесак летњих дана Кроз пролетњу кишу у сумору многом Из дубине душе чујем јада: збогом ! Докле хуји ветар са уцвалих грана.

Довољна себи ја бежим од света, Желећи срећу да сам свет за себе Самоћи жудим, мени врева смета Душа је моја спремљен храм за тебе, Довољна себи ја бежим од света.

Волим те мили неземаљском страшћу Којом смртни никад неће заволети Ти си ми живот бајком учинио,

До сада живот несношљив ми био јер нисам знала да ћу тебе срести,