Poslednje strofe

19

једина светлост моја ти си био По кобном путу живота ми мрачна.

И свуд већ црни цветови су моји Цветали ширем кад сам нећи једне У страху да и само време стоји.

Упознала то, С' мислима о теби Заволех живот и с њим људе бедне. Ни зашта ову срећу дала небих!,

Београд 192!.

Теби драги

Волим те мили ал то нисам знала, Велим те чежњом никад не реченом, Волим те жељом сузама стеченом Волим те страшћу под којом сам пала.

На уснама мојим пољупци још горе, У данима чежња штб си ми их дао; Љубећи ми уста о да ли си знао

Да ће моја љубав постати ко море2

У сећању меме они дани живе

Ко сатир и Нимфа кад смо украј Саве, Полу нага тела наслоњене главе Гледале у воду и даљине сиве.

Загреб 918 — на Божић |

Жеља.

још само једну ноћ бих драги хтела, Да отпочинем на грудима твојим; Спољупцем врелим уздрхтала бела, Да те успавам на дојкама мојим,