Poslednje strofe

22

Пале црне сенке с високлх платана,

ја га жудно чекам устрептала илаха; Оелушкујем сваки шум са цветних грана, Он је... и у мени већ нестаје даха. Пале црне сенке с високих платана.

Усне ми горе једним чудним пламом Стреса св тело од чежње и жуди; У глави врела једна мисао само; Мисао о њему запалила груди,

Док горе усне једним чудним пламом.

Ноћ је заспала и спава пролеће. Чекам.... ноћ шума обојени страшћу; Од прве росе већ се стреса цвеће, Све силе моје над мојом су влашћу. Ноћ је заспала и спава пролеће.

Ти си!... Чујеш ли плиму моје крви2 Дали осећаш дах природе нове2

О понмаш ли љубав што ме смрви То млалост ваша у животу гас зове Драги чујеш ли плиму м је крви

Љуби, о љуби, нек усахее живот, Жедно пијмо срећу што ге младост даје; Нек дрхте душе уз демонски кикот Вреде нам крви, како мало траје Тренутак среће у вечности бола! Дубровник 1919. Острво Локрум.

г Екстаза

— Песнику „Окованих слогова.“ Задњи су часи.... ал осећам силно. Надмоћност твога великога бића; Страсно те желим..... Где си да још једном