Poslednje strofe

31 У њима је пламен божански што гори, Пред храмом љубави која се тек роди;

У њима се душа са чулима бори, Као игра сенке несташне по води.

У озима твојим сва пролећна јутра, И пожудне летње миришљаве ноћи; У њима ја гледам моје срећно сутра, Како волим драги твоје чудне очи. Београд 1919.

%# У очима твојим ја сам једног дана Пречитала драги трагедију своју; Ни слутила нисам са колико рана, Пашћу као жртва у љубавном боју.

О' осетила сам мој Лотосав цвете

Твој глас ко харфине изгубљене звуке; Зашто од тад моје мисли теби лете,

И све тебе траже моје страсне рукег Београд 1920

Не иди драги... =, И И чебе ће ми зар живот отети, И отићићеш далеко од мене2 У загрљају можда друге жене, Опет ћеш мене желети и хтети,

Оставићеш ме убогу и саму,

Да тихо тако скончам своје дане, А ветар с твојих обала далеких Певаће песму моје смрти ране. Зато не иди преклињем те душо, Зато не иди плачу очи моје;