Poslednje strofe

33

Зар после свега само то ме чека2 Жалите себе бедни људи жене: јер и вас чека уже, два човека. Београд 1928.

Спомени ме.

Када пролеће дође те се на свакој ствари Промена буде видла од слатког буђења; Кад умиљати славуј болни љубавник стари Отавчне евоју чежњу ло страсног луђења... Погледај у лепоту плавог небесног лица И чисту љубав моју ко мирис љубичица Спомени ме тала мој бели крине, | И реци волиш ли мез

Кад се у тихој ноћи усамљен нађеш тако У куту стана свога премишљајућ' о слави И док сном лаким спава цвеће и биће свако. Ил растужи те песма препуна љубави. Сети се онда драги оних чудесних ноћи Живота сласт смо пили нас двоје у самоћи Спомеви ме тада мој бели крине И реци волиш ли ме2

Кад месечева светлост гане ти срце младо, У тужној јесењој ноћи кроз оголело грање; ја ћу ти поздрав слати о сзгубљена Надо У шуму грана ветар доносиће јецање Сети се патње наше од несретника људи Злурадост њина трже све што нам живот нуди,

Спемени ме тада мој бели крине

И реци волиш ли ме2 Шабац 1918.