Poslednje strofe

ћу победити. Бацићу у облаке сваку препреку и сваку сумњу живота.

Над тобом сам се мој црни Мимице нагнула са свога престола среће. Тај је престо окићен црвеним ружаме љубави, која припада теби, једини мој Теби, и до оне последње постеље над којом се диже хумка и кргт, једино теби.

Драги, хајде да п ћемо стазом нашнег заједничког живота, Не бој се трња на путу и ако ћу ге повести трновитом стазом уметности, У томе трњу тек има ружа, које су црвене, првене као жар наше љубави.

Принећу ти кају Беклиновим сликама на жртву сваку ружу коју нађемо а ја ћу са сладострашћем индиских факира, забадати, као откуп за руже сваки грну своје срце. Ти трња нећеш осетити

У дугој звезданој нећи гледала сам у небо. Мерила сам душом својом то неизмерено небо и видела, не драги осетила сам, да је премало да прими моју љубав. Охрабри ме, учинићу немогућности. На сваку твоју жељу скинула бих месеци звезде да начиним од ЊИХ оно што ти хоћеш. Звезде !АХ звезде! Преброј их Мимице! То су оне наше звезде на небу љубави, Прамало их има ла би се њима изједначила наша љубав. (

Знаш ли да сем одавно у вечности

моје љубави премашила њихов број тренутцима у којима сам се сећала тебе» Знаш