Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

Гагарин предузме команду. После неколико минута Руси изгубе и овог команданта. Некакав ковач удари га копљем у слепочник. Оставши без вође израњени руски војници пробијали су се кроз гомиле бајонета устаничких. Они скрену с краковског предграђа у краљеву улицу у намери, да се сједине с другим батаљоном сибирског пука, који се, за дуго ништа не радећи, кренуо саду правцу краљеве улице. На углу Мазовецке улице, не познав своје људе у диму, Сибирски пук опали на растројене чете Милашевићеве, које су им ишле на сусрет и ове се опет врате у Мазовецку улицу. Жалосна је судбина постигла и војнике трећег батаљона кијевског пука. Преко 500 људи овог батаљона било је у цркви на богомољи. Овде овако обезоружане, нападну Пољаци и побију их све до једнога. Друга половина овога батаљона за дуго се бранила од Пољака и предала се, кад су и последњи метак утрошили.

Батаљони, распоређени појединце у разним делсвима градским, били су остављени сами себи. Сваки је саобраћај био прекинут пошто су Пољаци убијали ађу- · танте, којима је поручивано да односе наредбе. Хирург Лебедов примио се, да преноси зоповести главног команданта појединим одељењима војске провлачећи се кроз устанике. И ако је Лебедов већ имао неколико рана, он је јуначки вршио свој задатак, али руској војсци није испало за руком да се пробије кроз редове

: 2"