Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

20

устаничке. Пошто се видело, да је сваки корак угрожен великим губитком људи,

батаљони командири похитају да с вечера изведу своју војску из Варшаве, оставив свога команданта његовој судбини.

Ингелстром је дуго чекао на своју вој-

ску и није могао појмити, зашто она, преко свију његових наредаба, не долази да спасава команданта. Узалуд су се војници пели на кровове и погледали на ону страну, одакле је имала доћи помоћ. Па како се ађутанти обично нису враћали, то одлуче да пошљу једно женскиње у извидницу. Њој буде поручено да нађе руску војску и преда наредбу, да што

пре похита главном стану; али ни ово

женскиње није могло успети. Тада Ингелстром пошље један одред. коњаника ван града пруском генералу

Валку с молбом за помоћ. Мало пре него.

ће устанак планути, Ингелстром је наме-

равао да са варшавским гарнизоном пође:

противу Кошћушка, па је позвао и прус-

ког генерала да се приближи Варшави. У место Пруса дође са својим батаљоном.

фу 8 сахата увече мајор Титов, који се још у почетку побуне удружио с Прусима и сад се појавио у помоћ команданта. Њега окупе питањима, где је руска војска, али он,није умео одговорити ништа одређено.

Смркло се... Престало је нападање на: главни стан, али се од времена на време још чуо пуцањ из кућа. На улицама се

разлегао јаук и стењање међу рањеницима.

па ај

а а