Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

96

ном на бедеме. Пољски стрелци растурени по брежуљцима, не дочекавши напад побегну. Размакнувши стрелце, Руси доспу до курјачких рупа које су Пољаци ископали, заспу их, пређу преко њих и спусте се у ров, затим на лествицама успужају се на шанац, освоје га и нагну у улице Праге.

" Пољаци убезекнути овако невадним нападом, бранили су се слабо противу прве и друге колоне и нагну бежати у Варшаву. Пошто је З-ћа и четврта колона савладала многе тешкоће, заузме батерије. Најжешћа борба била је код Зверинца, где су се са свих страна згрнули Пољаци и стали из заседе одбијати нападе Руса. У то стигну задњи делови колоне и, Пољаци збијени и опкољени са две стране, морали су пропасти. Генерал Јасински и Грабовски буду убијени. Уз то још да се заврши несрећа, олједном експлодира барутни магацин са ђуладима и бомбама. Вавржецког је, по његовом признању, била спопала некаква укоченост; јер су га официри и два војника скинули с коња, повратили му свест и показали на топ, који је стајао на другој обали код моста. Али су се топџије које су биле код | тог топа посакривале у заклоне и Вавржецки сам лично извуче једног топџију, доведе до топа и заповеди му да пуца.

Заузев шанац, предње колоне руске нападну Пољаке, позадне пак рушиле су