Poštanske štedionice

18

жица бе пошаље натраг оној пошти, коју улагач означи. После прописаног рока улагач може да прими свој новац. Овај систем, сем Белгије, постоји још у Русији, Шведској и Бугарској.

Оба ова система стоје у вези са роковима, који се траже за откав улога. У Белгији, Шведској, Бугарској и др. државама прописани су извесни рокови, после којих је тек могућа исплата улога. Ови су рокови најдужи код белгијских поштанских штедионица. Изузетак у Белгији чине суме испод 100 франака, које се одмах исплаћују.

За суме од 100 — 500 фр. рок је 15 дана Ш " 500 — 1000, а 1 месец 5 # 1000 — 8000, " 2 Б . „ преко 3000 8 У 6 н

У другим државама, које се држе белгијског система, ови су рокови знатно краћи.

Напротив, у Енглеској и већини других држава, исплате се врше одмах. Саобрај са Централом (отказ улога и упутница за исплату) могућан је и телеграфским путем.

Поштанска штедионица у Аустрији спровела је још у почетку свога рада, крајем 1858. године, по предлогу д-ра Георга, Коха, првог директора аустријских поштанских штедионица, једну значајну реформу. Тада је уведена у аустриским поштанским штедионицама радња са чековима и пребијање рачуна (чековни и клириншки промет). По одредбама које важе, чеком се може користити сваки онај, ко уложи основни улог од 100 круна. Штедионица отвара таквоме улагачу један конто и плаћа 290 интереса на уложене суме. Улагач има права да се користи чеком у својим плаћањима и у томе случају мора да плати штедионици 4 хелера таксе за сваку званичну радњу и провизион 1/4%/оо за суме до 6000 круна, а '/87/00, ако је сума већа. (Интерес, који штедионица плаћа увек прелази суму ових трошкова). Урачунавање интереса, као и наплата таксе и провизиона врше се простим уписивањем и отписивањем у конту дотичног лица. Између свих лица, која имају конто у поштанској штедионици могућно је пребијање ра. чуна (клиринг). Исплата једног чека, упућеног лицу, које такође има конто у штедионици, врши се на тај начин, што штедионица дотичну суму пренесе из конта пошиљаочева у конто примаоца. Плаћања се врше дакле простим књижењем, без употребе новца.