Poštanske štedionice

Таблица ТИ.

веникавишливеелеслинилривенир лрааислиннендеслининм наезелеенни нреарививиананвлеа ситширннцака зена син

број ште-|бр. штед. сума улога

. број књижица диовица |филијала | мил. франака

Година

пп

| 1870. 514 651 63,2 2,130.000

536 869 1.280,2 3,841.000

544 1.055 ОДИ 5,761.000

· 546 1.299 3.264,0 7,116.000

549 1.573 8.543,0 7,194.000

имају много више улога на штедњу, него поштанске штедионице (в. таблицу ТУ:). Све ово најбоље потврђује статистика у Француској, Италији, Аустро-Угарској и др. земљама. Ту не само што обичне штедионице нису имале никакве штете од поштанских штедионица, већ, шта више, оснивање поштанских

Таблица ЈУ.

ушне улози код прив, улози код поштан. штедионица штедионица

1| Угарска 1908. 1.960,857.000 92,630.583 круна оШведска . . . . 1908. 719,577.079 46,492.570 _ ,„ З|Аустрија . . . . | 1907.| 5.077,305.000 918,074.092 , 4"Француска . . . | 1907.| 3.543,000.000 1.483,500.000 фр. 5|Италија+ . . . . | 1908.| 2.165,877.327 1.506,781.795 лира, б| Енглеска . · · | 1908 51,715.950 | 160,648.214 ф. ср.

штедионица корисно је утицало на постојеће штедионице. Желећи да задрже дотадашњу и стекну нову клијентелу, штедионице су оснивале филијале, продужавале радно време и уопште

1 Ови су подаци узети: за Аустрију из Овђеттеје ћи асћев зване. Напађисћ + 1908. Стр. 423. и 430.; за Француску из Апппајтге зјанае. рошг 1908. Стр. 114—115,: а за све остале земље из Офафезтап= Јеат-Воок [ог 1910.