Poštanske štedionice

П. веку пре Хр. рођ. многи робови своје уштеђевине поверавали храму, да би се доцније тиме откупили, да време римских царева легије су имале своје штедионице.: Штедионице у модерном смислу пак постале су тек доцније. Прву мисао о оснивању модерних штедионица дао је 1611. г. Француз Иг Делетр који је израдио „ртепјег рјап да Моле де Раб Ттапсаја сопзасте а Глец, ртбзелћб а Та Веупе гтбрепје таете ап Коу еђ да Коуашпе“. Сваки, који је радио за плату, могао је да даје улоге, које је после, према потреби, могао сасвим или делимично да узме натраг. Улагачи су имали да добију око 6%о као „поклон“. Овај план није био остварен“. И тако тек крајем ХУШ века наилазимо у Немачкој на прве штедионице у модерном смислу. Оне су последица хуманих тежња друге половине ХУШ столећа, које тада у Северној Немачкој беху управљене на једну реформу у корист сиротних редова друштвених.3 Тако постаде 1765. год. у Брауншвајгу „НегхосПеће ГешКазве“, прва штедионица у Европи. После ње би основана 1778. Г. „Егзратипезкавве“ у Хамбургу, „у кормет сиромашних вредних лица оба пола, као слугу, надничара“ и т. д. Овима следоваху штедионице у Ол. денбургу (1786), Берну (1787), Женеви (1789) и др. местима Немачке и Швајцарске. У Жнглеској постаде прва штедионица 1798. год. у Тотенему, а затим још у неким местима. Ипак ови покушаји беху усамљени и тек после повраћаја мира, после Наполеонових ратова, почиње нагли развитак енглеских штедионица. У години 1817. беше их већ преко 100, тако да о њима те године би донет и нарочити закон. Штедионице се затим брзо раширише по свима земљама и данас их има у целом свету.

Циљ је штедионица, да прикупљају уштеђевине мање имућних друштвених редова, плаћајући на те суме интерес и употребљујући их опет у користтих истих друштвених редова. Штедионице прикупљају мале капитале, који би бесплодно лежали, у један велики капитал, који се може корисније да употреби ; оне крче пут привредној самосталности сиромашних сло. јева друштвених и стварају услове за јачи развитак штедње

117. Возећег, бузјеш дер Агтепрћесе ипа Агтепроник. 5ешваг. 1906. Стр. 267.

2 М. Зејдеј рагказзеп (ХУбгфетфисћ 4. ббаафату5. П Ал, Ва, 6, 1961. Стр, 851).

з 6. бећбпђеге, Напдђисћ 4. рош. Окопопе, ТУ. Ал, Ва. ПЛ (2), 1898. Стр. 446.