Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

108

»Преданио сам у Пећи 12. да бих сачекао поменути интендантски воз из Митровице, са кукурузом распоред учинио, сачекао своје заостало оделење (благајну) и 13. кренуо се пут Андријевице.«

»Пошто сам у Пећи сазнао како ме даље скоро непролазан пут чека, то сам се 19. ов. м. под Пов. Ебр. 1872 обратио нашем делегату на Цетињу г. пуковнику Пешићу, да ми се у Андријевици за превоз ставе на расположење кола и аутомобили, како бих што пре за Скадар стићи могао.«

»Од Пећи путовао сам до Андријевице пуна три дана. Пут је био непролазан, местимице морало се чекати 4—5 часова, док се пут поправи и оспособи за пролаз товарних коња, на којима је канцелариски прибор, новац и остало ношено; узимали су ради помоћи у превозу под најам мештани, ноћивало се у шталама, колибама и под ведрим небом; имало је борбе са снеговима и сметовима на планинама од по 2000 и неколико стотина метара висине; коњи су се са товарима претурали у јаруге и амбисе, па су дизани и извлачени, људи су падали, особље се почело побољевати итд.«

»Под тим околностима стигао сам 15. увече у Андријевицу, где подвозна средства затекао нисам, већ одморивши после тродневног веома мучног марша људе и стоку један дан, пошао сам 17. у јутро ка Подгорици, Из Андријевице сам се обратио поново пуковнику Пешићу за превозна средства — бару Гаранчић хану — ка Подгорици, пошто је одличан велики друм на много места од ранијих поплава био искварен и неколико важних већих мостова порушено, те је колски саобраћај био искључен до Вучетина камена.«

»У Фучетин камен стигао сам око подне и ту добио на расположење прво један, а касно у ноћ други теретни аутомобил. Како су коњи били израњавани, пеј