Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

-109 нису могли даље продужити пут под теретом, то сам поделио особље на три групе, па је прва на једном аутомобилу истог вечера, друга тек сутрадан 19. у подне, а трећа на товарним коњима истог дана (19.) касно увече дошла у Подгорицу.«

»У Подгорици сам преданио 19., док се не прикупе све три групе, а за то време информисао се о стању хране и територије, о односима између нашег и црногорског снабдевања, саслушао о томе реферат пуковника г. Милад. Масаловића, који је по наређењу наше Врхов. Команде био ту дошао, са њиме се споразумевао о будућем раду и најзад преко њега оставио упутства за делегата г. Станоја Ристића, који је имао из Ђаковице у Подгорицу доћи и у томе месту као нај важнијој етапи за правац Андријевице, што интензивнији рад организовати. «

»По томе 20. ов. м. кренуо сам се из Подгорице у 7 сати за Плавницу, где ми. је од стране обласне упра-

ве за 10 сати пре подне био заказан брод за превоз у Скадар.«

»Но тога ми дана брод није могао бити стављен на располагање, већ сам у Плавници чекао пуних 28 сати и тек сутрадан 21, по уложеном телеграфском протесту преко делегата генерала Бож. Јанковића успео сам да се брод крене око 2 сата поподне и пођем за Скадар, где сам стигао 21. ов. м. касно увече.«

»Стање особља и стоке било је на крају бедно: три су ми коња успут пропала, благајник, његов помоћник и један чиновник, као и поднаредник, који је касу пратио, поболели су се, тако да су данас ван службе и за ову сасвим изгубљени — очекују смрт; остало је особље до крајњих граница измучено било, тако да се једва успело да до краја истрају.«