Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

18

стриски аероплани и дању и ноћу, бацајући у пристаниште и на бродове по 6—12, а чешће и по 18 бомби и фугаса; долазили су и по три пута дневно;

8. Аустријанци су знали тачно време доласку сваког италијанског брода, јер су увек једновремено приспевали у луку, брод из Бриндизи, а аероплани из Котора преко Скадра, Бардалуше, Какарића и Јеша;

9. Италијански делегат при нашој Врховној Команди, мајор Н. Н. стално је саветовао да се наше трупе журније помичу ка Драчу (116 км. јужније од Скадра) уверавајући да ће се тамо сигурније и ус пешније моћи дотурати храна, и трупе у крцавати, него лиу Медову, која је сувише близу аустриској флотној бази у которској луци! А њихова флота»... М у драчку су луку долазили аустриски торпиљери и бомбардирали пристаниште, а то се видим по снабдевености драчке базе (види преглед А), те је мајорово обећавање било сувише провидно)

Кад смо се силом околности помакли у Драч, онда су нам опет њихови ауторитети препоручавали да одмичемо из Драча у Валону (112 км. јужније), где ће, веле, бити посве сигурно и за исхрану и за укрцавање у бродове ради превоза на Крф! Жалосна утеха!

Кад се наша Врховна Команда поводом њихова наваљивања да се и од Валоне још јужније помичемо, категорички успротивила, онда су нам ипак потиснули коњицу у Аргиро Кастро, јужније од Валоне 88 км., да би је тек у марту превезли на Крф! (Тако смо чули).

Рекли бисмо да је њима било више стало до тога, да нас под притиском бедне исхране, а на рачун неке Рајне сигурности, час пре истисну из њихове омиљене Арбаније, како би они могли да из Драча развију ону своју »успелу« офансиву ради окупације дотичне плавинске покрајине!