Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

119

Бојали су се ваљда да се миу онаквој »плодној« и »симпатичној« области не закопитимо и да им не учинимо пакост заједно с нашим тадањим »новим« севезником! Е

Напоменули смо већ напред да је у драчку базу 96. ХТ., односно петог дана по нашем доласку у Скадар, ушла тек прва партија брашна, и то уместо обећани: 100 вагона само 23 или 230.000 кгр. Овим брашном могла се користити само јужна (елбасанска) група, али централна и северна, које су се наслањале на Скадар, морале су и даље очајавати докле се Италијани не присете да и њима добаце у Скадар, или бару Медову. Било се начуло да ће се 30. ХЈТ. добацити у Медову (уместо у Скадар) прва партија хране, али та прва партија отегну се чак до 4. ХИП. и донесе нам у Медову само 10.75 вагона брашна, 13 вагона двопека и 10:2 вагона зоби. Од брашна могло се израдити око 147.000 кгр. хлеба и од двопека добити 260.000 порција хлеба, јер пола кграма двопека замењује по правилу ! кгр. хлеба, а сматрали смо да имамо око 150.000 војника који се ослањају на Медову! Па како и на који начин ла нахранимо изгладњелу војску, и то још у толико теже кад не знамо, нити нам они (Италијани) кажу, кад ће добацити следећу партију г

(Осим ове невоље, Црногорци су с правом тражили да им вратимо дугујуће брашно (око 5 вагона), јер су и они због те позајмице са својом бедном готовином били при крају. Морали смо добивену количину с њима поделити, те је нашој војсци, заједно са двопеком, остало само око 340.000 порција хлеба, или дводневви оброк хране, и да с овом количином животари докле јој се, незнамо кад, не добаци друга партија, а кад ће то бити, то нико није знао, »па ни Италијани«. (2)

На какве смо- начине били мрцварени са доно-