Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

121

зрну два пута више него у другој партији, а рашна и двопека зане пуна два дана итд.

Ето, какве су нам. профијантске композиције правиле и доносиле туђе руке! Уместо да је заступник Мивистра војног издејствовао дозволу да се одмах упути у Бриндизи једно наше интендантско лице, да нам оно прави композиције, које нам треба доносити, остављено је да оне туђе »пријатељске« руке експериментишу са исхраном наше скапавајуће војске!

Немогуће сносити ову очајну оскудицу, дођосмо

ва мисао да покушамо обратити се министру војном у Солуну; неби ли нам он могао отуда штогод послати, како се нисмо надали никаквом успеху због сумарена. Што наумисмо, то и учинисмо првих дана децембра. Изложивши му укратко, шифрованом депешом, очајно стање у коме се налазимо, замолисмо га да нам што пре пошаље брашна. После два или три дана изненади нас неочекивани одговор Министров, али на жалост не могадосмо разрешити његову шифровану депешу, јер је била скроз изопачена.

У 6

_ Касније причаше нам његов начелник економног одељења (виши интендант г. Бор. Маленић) да су нам били послали 50 вагона брашна, али да је та лађа негде у близини Драча торпиљирана.

Напоменули смо такођер, како су неки трупни команданти потраживали од главне интендантуре златни или сребрни метални новац, кога она није имала, сматрајући да ће само том монетом успетида купе хране за своје трупе. Каква заблуда!

Потребно је истаћи да министарство финансија после 10. Х. 1915 није издавало ни главној интендантури другу монету него само папирну. Пре отпочетог општег повлачења из земље, издавало је звечећег сребра у омањим сумама, јер није имало потребе за веће,

а а иа мн та“ бити оси ситвини