Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

120

сом те хране, описали смо напред, а допуњаваћемо их а у даљем излагању.

Па и ово што нам је 4. ХП. било добачено у Медову (јужно од Скадра око 50 км.) није отишло све у војничке руке због многобројних службених и неслужбених избеглица, које су до Приморја пред војском јуриле и куповале све што су успут могле наћи (исти случај као и испред елбасанске војске), „а кад су се напослетку нашле на медовској обали, где их не чекаху ни животна средства ни превозна, чамеле су недељама у Скадру ин у Медови (под ведрим небом) у највећој беди и невољи, вапећи за кору војничког хлеба, кога немадосмо довољно ни за војску.

Други транспорт из Бриндизи стигао јеу Медову тек 10. ХП., или на 6 дана после првог и донео нам, 10 разних артикала: двопека око 10.5 вагона, пиринча око 6 вагона, сува меса 2.8, сланине 0.25, шећера 2.5, вепржене кафе у зрну 1, сламе 1.2, соли 2.1, кукуруза ско 3.5 и сапуна 0.20 вагона, или свега око 30 в. Међутим први транспорт донео нам јеу 34 вагона три артикла; а овај други у 30 вагона 10 артикала! Зар ово вије било мрцварење кад нам доносе непржену кафу у зрну, некакву љигаву и ужежену сланину, затим кукуруз који треба вући у Скадар ради мељаве, па чак и пресовану сламу»

Од двопека и кукуруза могло се добити око 270.000 порција хлеба, што није било довољно ни за 2 дана, пиринча за 3—4 дана и сува меса једва за један дан. Кад се и ово потроши, онда се војска могла заваравати једино са непрженом кафом, не знајући ни сама шта да ради с овим артиклом!

После 4 дана донесена је из Бриндизи у Медову и трећа партија, која нам је опет донела непржене кафе