Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

130

2. да је пут до Медове преко Брдице, Барбалуше, Какарића и Љеша обичан пољски, врло рђав и не насут, јер води преко подводна земљишта и да се по њему, осим товарне стоке, могу како-тако кретати још само арбанаске волујске двоколице;

3. да је једној колони н. пр. товарних коња или двоколица под пуним товаром и краћим успутним застанцима потребно најмање један и по дан марша од Медове до Скадра и да се затим у Скадру одмара 1 дан, а празној колони од Скадра до Медове потребно је опет исто толико времена, да би се отуда с пуним товаром могла одмах натраг кренути. Према томе за пренос једне одређене количине хране путом Медова-Скадар-Медова без смене преносних средстава потребна су пуна 4 дана;

4. да је апсолутно искључена могућност организоБања релејног дотура храна, пошто се за то потребна број товарних коња и волујских двоколица не би могао ни под којим условом најмити, јер би за тај циљ требало располагати најмање са три партије рејелних колона и да свака колона доноси у Скадар непрекидно једнодневни оброк хране за сву војску, или од прилике ско 120.000 килограма, а ову количину могло би да крене око 2000 коња, или око 300 двоколица;

б. да медовско пристаниште, или боље речено медовски плићак нема никаквих услова за брзо истовари:вање хране из осредњих бродова, који му се не могу примаћи ближе од 200—800 метара, а већи тек на 2 до 29 км. као и да пристанишни заравањак за прихват робе није већи од обичног селског гумна и

6. да је у Медови саграђена једна примитивна, али ипак продуктивна пекарница, која за 24 часа избаин око 8 пецива добро израђена хлеба, или око 2000 порција.