Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

131

Том приликом уверили смо сеи о оној претрпљеној штети, коју нам 22. ХТ. причинише непријатељски

(аустријски) торпиљери, коју смо у прегледу А у шра-

фираним рубрикама означили.

Констатоване несавладљиве тешкоће, које нам у саобраћају са Медовом предстојаху, приопштили смо одмах и начелнику штаба Врховне Команде и у исто време предложили му да другог излаза нема, него да се трупе које се иначе већ спуштају ка Скадру примакну ближе Медови и да отуд сопственим средствима (ако могу наћи и најмљеним) преносе храну у своје логоре, чим отпочну пристизати транспорти хране из Бривдизи у Медову. Тако је било и наређено, али која вајда кад ни та мера није могла да ублажи невољу, јер храна из Бриндизи довлачена је у великим размацима и у недовољним количинама, тако да се непрекидност исхране није могла никако постићи. А како би сеи на који начин могла и постићи, кад нам је за све време из Бриндизи у Медову, хлебног материјала (брашна и двопека) превучено свега за 26 дневних оброка, а војска се наслањала на Медову око 40 дана Можда ће нам какав домишљан одговорити: па могла се постићи половљењем дневних оброка. Дабогме, домишљану је лако половити збирни број приспелих оброка и отуд извести још и закључак, да се војска у околини Јеша могла задржавати не само 40, него и 52 дана, јер 926%92—59! Али такви домишљани нека покушају да својом рачуницом створе непрекидност кад в. пр. после првог примљеног једнодневног или дводневног оброка не знају кад ће добити други, трећи итд. и кад одређи вање тих размака доноса није у њиховим, него у 7туим рукама Баш управљачи тих непознатих нам размака и причинили су нам нечовечну пакост да смо дневно само из болница сахрањивали по 100—150 костура наших изгладованих храбрих војника.

=

| |