Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

133.

треба да пређе бар у заборав, јер је маоге животе отела од смрти.

Скомрачећи из дана у дан са исхраном изгладнеле војске и сахрањујући сваки дан многобројне жртве глади усред Скадра, те несуђене интендантске базе по директиви председника владе, била је већ изчезла и свака вада да ћемо се икад избавити из те опште гробнице и очајне беде у коју смо крајњом људском небрижљивошћу запали. Тек око половине децембра сину зрачак наде кроз поверљива шапутања, јер нико није био сигуран у истинитост тих шапутања: да ће нас савезници ускоро преко Медове евакуисати у неку непознату земљу, можда иу Африку, да ће влада добити металног сребрног новца из Француске, да ће нам доћи некаква Француска војна експертиза да претходно оцени физичко“) и материјално стање наше војске после претрпљеног слома и још неке друге »коморџијске« вести, којих се и не сећамо. Главни интендант не мора баш знати све државне »тајне«, довољно му је што му је наметнуто »право« да сноси одговорност за општу недаћу. На ту вајну евакуацију чекали смо без мало до краја јануара 1916., а неки (коњица) и до марта 1916. која се не изврши ни преко Медове, па ни преко Драча, него преко Валоне, око 230 км. јужно од Скадра и Аргиро-Кастра (коњица) око 320 км. јужно од Скадра.

Експертиза са »симпатичним« ђенералом Мондезиром на челу, приспела је одиста у другој половини децембра преко Медове у Скадар и осмотрила војску.

Око половине децембра влада је одиста добила из Француске неколико милиона металног сребрног новца и главној интендантури у два маха издала свега

') Богме неки шапутаху и душевно стање, као да смо већ поманитали ! или изложени продаји !