Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

13

О товарној комори не бисмо имали шта рећи, јер она је, с незнатним изузетком, припадала сва бојној потреби: за ношење муниције и санитетских завојишних потреба итд. Имали су неки пукови, из брдских крајева, известан број и товарних коња за ношење хране, али је и та врста коморе, у оскудици тов. коња морала бити допуњавана са колском. Е __Чини нам се да је и наша војна администрација поклањала већу пажњу оној врсти коморе, којом је ина. род у већој количини располагао, него ли стварању брдске коморе за земљиште на коме нам је предстојала ратна акција. То су бар најелементарнија војна питања, која је требало разумније решити.

Изложени податци пружају нам бедну слику транспортне моћи наше оперативне коморе у минулим ратовима, која је у оном првом, дуготрајном периоду од 443 дана послуживала оперативну војску на подринском брдовитом земљишту, прошараном са бедним сувопутним комуникацијама. Ни железнички саобраћај, (она једина ускотрачна пруга Младеновац-Ваљево) није био у стању да до искрцних станица привуче на време потребни ратни материјал, него је војска чешће, било због ранжирања потреба у преносу, било због елементарних непогода, била неуредно снабдевана са интендантским потребама.

Како је пак ова служба снабдевања вршена у на|шем повлачењу од западних обала јужне и западне Мораве у западном правцу, кад смо били лишени и железничког саобраћаја, аповрх тогана ка пијамаарбанско-црногорских гудура) морали спаљивати још и сва коморска кола (преко 30.000), излишво би било им ту очајну слику описивати. Јер, ко-

) у Љумкули и Пећи.