Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

166 Е

их »инсургентима«, као да је Србија била у саставу њихова »каизеррајха«. Ипак му ови »инсургенти« два три пута испрашише људски затегнути царски тур.

=

У тој заробљеној црножутој десетини беху 6 преплашених Немаца и Маџара, 3 доброћудна Словака који проклињаху своју судбину у знаку извињавања и ! охоло ћутљиви Хрват, њихов водник (РИгег).

После ове бедне збирке царских бранилаца дође нам пред очи друга жалоснија и мрачнија слика оџаковића: једна чета кршних горштака под водством једног ухрањеног православног Божјег слуге, старешине неког чувеног манастира, спровођена јаким шпалиром итал. војника са натакнутим бајонетима, — креташе се ка пристаништу да се укрца у спремљени ород и креве даље, наравно у Италију, и то пре но што се успело да се добије брод за изнемогле наше јаднике, који данима у пристаништу стењаху гладни и извириваху да ли ће угледати свој брод. Рекоше нам да су то наша браћа одметници, који из ината пригрлише нталијанску »бандеру« и заштиту, која им је на пркосан начин са свима »полежајничким« милоштама и указана. Испратисмо их и ми очима до уласка у брод и прошапутасуо ИМ: »да сте нам живи и здрави кољеновићи.« То су вам резултати одвратне пропаганде, чије се последице и данас осећају.

Наше до сржи измучене трупе, сведене на петину тобоже »крепчијих«, одмицаху постепено пешице ка Валони да учине и тај последњи физички напор на простору преко 100 километара, а четири петине редукованих костура укрцаваху се у бродове после оних »кршних горштака«, да би у знатним размацима отпловили до Валоне, а одавде до својих гробова на острву Виду, где ће многи од њих оставити своје костуре на вечита времена.