Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

168

Двопек се по пропису троши на два начина: као „редовна храна (по нужди)ји као резервна, У првом случају војнику следује дневно по 500 грама, а у другом само по 250. Иначе обична хлеба следује војнику дневно 1000 грама.

На име резервне хране војнику се дају одједном три дневне порције двопека (250%Х3—750) с толико порција конзервисана меса, које он чува и носи у торби да би их у крајњој нужди и по дозволи надлежног старешине утрошио у дане, кад и у колико му се не могадне дотурити редовна— свежа храна. То је та војничка т. зв. »неприкосновена резерва«, која се по утрошку ма и једне порције мора одмах попуњавати, те да војник за сваки случај има у својој торби увек тродневну храну, - јер такви случајеви у рату нису баш ретки. Ова правилска одредба није се могла ни у земљи баш безусловно и уредно одржавати (често пута се задовољавала потреба са два, па и са једним оброком), а у повлачењу кроз Арбанију баш никако. У нашем прегледу А, ми смо сав хлебни материјал (пшеницу, брашно и двопек) рачунским путем претворили у дневне порције од по 1000 грама, а двопек од по 500 грама, те су нам за све време бављења војске у реону приморске базе дали:

Скадар-Медова: 16.530--—1,631.141--913.916==2 милијона 561.667 днев. порц. хлеба;

Драч за време од 30. ХТ—14. ХП. дао је: 947.026505.600—1,452.626 днев. пор. хлеба;

или сва три места укупно 4,014.293 днев. порц. хлеба.

Сређене податке о дотуреним количинама хране из Бриндизи у Драч за време од 14. ХП. 1915.—20. Т. 1916")

у) Овога је дана приспео у Драч последњи брод са храном.

|