Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

79

ба заборавити да је Црна Гора велика сиротиња и ненмаштина и да је цела Србија кренула овамо и то доцкан. Свеза ЕБр: 1872. Цетиње 16. ХТ. 1915. ИДБр. 1918. Делегат, пуковник Пет. Пешић. «

Пре пријема овог одговора, предусретљиви обласни старешина г. Рамадановић скунаторио је на нашу молбу неколико скромно опремљених колица, која су имала заменити шкартиране товарне коње, те се са таквим преносним средствима сутрадан 17. ХГ. могло продужити путовање, да би се с великом муком испод Комова докотурало у »Царевића Хан« на конак.

Ма-да од Андријевице води изврстан друм у Подгорицу, али поред њега било је као и без њега, јер су услед плаховитих јесењих киша и набујалих планинских приточица Лима и Таре били порушени сви мостови, те се комора строваљивала обилазним низбрдицама и заглибљивала у јаруге и потоке. У осталом ову вратоломну екскурзију са комором добро је запамтио наш ађутант и командир коморе, рез. капетан г. М. Милојевић, иначе наш музичар и компонист.

Тек 18. Х1. око подне, код Вучетина камена, с ову страну Лијеве Ријеке очекивали су нас 2 теретна аутомобила, на које је потоварен најважнији пртљаг (благајна с новчаном и материалном архивом) са половином особља, а све остало продужило је путовање до Подгорице, исто онако као и до Вучетина камена и пристизало у Подгорицу тек сутрадан 19. ХТ. до подне.

Кад се све око подне било прикупило, настало је опет преуређење коморе као у Андријевици, да би се сутрадан 20. ХТ. могло докотурати до Плавнице на скадарском језеру. Један аутомобил, због нестанка бензина, отказао нам је даљу услугу, а нимало љубазни оОбласни управитељ (г. Пламенац) не хтевши, или немогавши нам указати никакву помоћ, учинио је да се