Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

80

морало продужити путовање са средствима каква се имају. _

У Подгорици нас је, по телеграфској поруци, дочекао наш војно-финансиски делегат при Црногорској Врховној Команди, г. пуковник Миладин Масаловић, да би нас упознао са тамошњим интендантским стањем. Оно што смо сазнали од њега, и оно што нам је са Цетиња преко телефона саопштио Црногорски главни интендант г. пуковник Данило Гатало, било је довољно да нас увери: како нам тек настају црни дани у погледу исхране наше мученичке војске. Јер, г. Гатало нам је изјавио, да ни у Скадар ни у Медову од стране савезника није дотурено ни труна хране, нити се могло сазнати да ли ће и кад приспети. Ето, баш оноу шта, после онаквог обавештења од стране председника владе у Призрену, нисмо смели ни посумњати т. |. да насм же задесити несрећа да затечемо празне базе, она нас баш у истину задеси. Ова фатална вест једним немилосрдним потезом уништи нам све наде и оне наше комбинације о расправљању »сигурних« и »несигурних« изгледа, те нам остаде ништа друго, него кал стигнемо у Скадар да из гласа завапимо: шта ћемо сад, господине председниче•г Р

_Та нас је немила вест била толико депримирала да у оном тренутку нисмо знали ни шта радимо, ни шта мислимо, а још мање коме да се обратимо за помоћ и којим начином, кад немамо никакве везе ни са Врховном Командом ни са Владом, нити знамо којим се правцем повлаче.

Кад нам г. Гатало саопшти још и то, да је скадарска област у свему оскудна и да се на њене изворе не може у опште рачунати, у толико мање што аустријски сумарени непрестано стражаре пред медовском луком и ушћем Бојане, да не би ништа промакло у луку