Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

83

Ово дванаестодневно путовање главне интендантуре од Призрена до Скадра, рачунајући у то три дана невољног преданка у Пећи, Андријевици и Подгорици, докле је превалила дужину простора од 288 километара (288:12—=24 км. дневно, односно по 32 км. без предана» ка), завршило се рђавим последицама. Јер, десетина службеника, одмах по доласку у Скадар, разболела се од трбушног тифуса и ступила у болницу, у којој су, после неколико дана тројица умрла (међу овима и главни благајник Илија Миловановић), поред неколико још успут у провалије сурваних тов. коња заједно са пртљагом. Напослетку око десетину коња било је тако несретно самарима изубијано, да су за службу сасвим онеспособили. Кад смо се 22. ХТ. пријавили заступнику министра војног, прва нам је брига била да га упитамо: шта ћемо да радимо с оном г. Пашићевом легитимацијом за Есад пашу, до ког би нам требало путовати још неколико дана (122 км.); међутим он нема никакве административне везе са скадарском облашћу, коју су Црногорци, као што је свима познато па и г. Пашићу, још летос заједно са Медовом окупирали> Министар нам је (г. Драшковић) на то питање жустро одговорио: какав Драч, какав Есад паша! Останите ви ту и предузмиге ваше послове да сложно ублажујемо невољу наше во: ске, ако буде могуће, јер главна снага:) повлачи се ка Скадру и Љешу. У Драч смо упутили г. Манојла Лазаревића да он тамо прихвата храну и уз припомоћ војних органа дотура је тамошњој војсци у сусрет средствима, која му Есад паша буде могао ставити на расположење. У Медову смо упутили г. Св. Томића да то исто чини према љешкој и скадарској војсци. Кад му __=) Он је ваљда мислио да ми не знамо колико се војске И

којим правцем повлачи. ж

ои

|