Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

82

Баш због те речи »сутра« цео штаб главне интендантуре морао се због силне кише склонити у некакву загушљиву уџеру ту на обали и у тој одстајати сву драгу јесењу ноћ, докле се не смилује бродска управа да нас прими.

Револтирани овом неразумљивом петљанијом били смо упућени да телеграфским путем апелујемо на нашег ђенерала Божу Јанковића, владиног делегата при Црногорској Врховној Команди на Цетињу да нас избави из ове беде и невоље, како бисмо што пре стигли у Скадар где нас очекују најхитнији послови.

Тек сутрадан 21. ХГ. око 9 часова пре подне били смо примљени на лађу и кренули у Скадар око подне, а касно у ноћ, по густој магли, око 10 часова стигли смо на скадарску мрачну и блатњаву обалу, па глибовитим путем журили се под какавгод кров, само да се особље осуши, огреје и одмори. Рекоше нам да је влада пре неколико дана стигла у Скадар преко ллуке.)

Сутрадан 22. ХТ. у зору, уместо будилника, снажна канонада са Медовске стране пробудила је штаб главпе интендантуре, који се убрзо опремио да би потражио и нашао свој стан. И тако 22. ХТ. око 9 часова пре подне били смо пријављени заступнику министра војног“) (министру грађевина), пошто Врховна Команда, која се повлачила истим путем за Владом (Призре: —Љум кула—Вез. мост—Пука—Души— Скадар = 120 км.) није још била стигла у Скадар, да бисмо њој свој долазак пријавили и отпочели функционисати.

х) Призрен-Љум кула-Вевиров мост-Пука-Скадар = 31 --6 = 92 — 120 км. (види скицу), а наш пут 290 км.

2) После 29. Х. ово је наш први додир са лицем, које заступа Министра војног, јер до овог часа нисмо у опште знали да оно и постоји.