Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

87

Овом приликом вредно је истаћи два интересантна логађаја, који по својој важности заслужују да се забележе, јер су се десили баш у овој очајној сутуацији, а тичу се двају трупних делова који су из два правца на оној прихватној линији (види скицу) запали у очајно стање. Напред смо већ објаснили како су се трупе са последњих положаја на левој обали Ситнице кренуле 13. ХГ. и понеле собом девет, односно једанаест дневних оброка хране. Том приликом препоручено им је да с том храном истрају до Приморја, одакле ће их на њиховим правцима повлачења пресрести нова храна на два до три дана марша, а то је она линија на скици, коју смо ми назвали »прихватном«. Што је пак то њихово повлачење до оне линије могло трајати и више од 11 дана, о томе се канда није водило рачуна, али главно је то да су оне за 11 дана утрошиле сву понесену храну, ма да нису могле унапред знати да ће баш тачно за тих 11 дана допрети до оне »линије«, где их је обећана нова храна имала пресрести. И оне су баш са тога размака, између њих и Скадарске базе, завапиле за храну кад су се увериле да их онатамо понашем обећању не чека. Али случај је хтео да се та оба догађаја случе баш у тренутку кад смо ми противно обећању које нам је дато са ауторитетне стране (председника владе) уместо пуне базе затекли празну, и кад је овим узроком наш обећани сусрет са храном постао неостварљив.

Те трупе, које су се попаштиле да за 11 дана утроше сву понесену храну којом су, да је имало разумне контроле могле истрајати не само до 23-ег него и до краја новембра, биле су: делови Вардарске Дивизије, која се повлачила преко Пуке и око 23. ХТ. доспела до села Души, од прилике на 20 километара источно од Скадра, и Дунавска Дивизија 1. позива, која