Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

88

је у исто време допрела до Плавамн Гусиња, око 80 километара северо-источно од Скадра, па обе завапиле за храну.

Ми смо знали узрок њиховој недаћи, али оне нису знале узрок нашој. ИМ сад се намеће питање: ко је крив овој обостраној недаћи, дотичне _ трупе, или ми, или неко трећи» Како је ова почетна недаћа у врло кратком року постала општом, то смо се и ми и сва оперативна војска нашли у једном најнесрећнијем стању, које је неко трећи тумачио онако, како је њему било угодно.

Због ових истакнутих трупних делова позајмила је влада или њена »набављачка комисија«, пред наш долазак у Скадар, неколико вагона брашна од местне црногорске интендантуре, од кога се на брзу руку израђивао хлеб и овају дватри маха на најмљеним то. варним коњима (15—16) у по 1000 порција дотуран у дотичне правце. И ми смо тај фатални начин ублажавања невоље наставили. Али, кад су на ону хприхватну линију« са свију праваца (око 30. ХГ) пристигле главнине свију армија осим Ге онда су жртве глади биле ту.

Владина »набављачка комисија« имала је задатак да покупује све оне артикле хране, који се у Скадру његовој околини наћи могу. И она је успела да са неке трговачке дереглије у Медови одкупи: око 10 вагона брашна, 2 вагона кукуруза, 10 вагона шећера, 1 вагон сапуна, и у вароши Скадру: око пола вагона пшенице, 1 вагон зејтина, пола вагона петролеума, 20 вагона сена и 16 коња, све по Списку ЕПНо. 51.210 од 26. ХГ. 1915., који је дотична комисија предала Главној Интендантури. Али на велику несрећу 22. Х[. зором прикрала су се ка Медови један или два аустријска