Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

142 ПАТЛИЏАН ЦРВЕНИ

диљком, а старији, уцветан, ашовом. Сваки пут треба садити расад дубље, него што је био у земљи; при сађењу одраслијег расада са цветом, треба стабло у ашовом ископаној рупи савити и положити тако, да само врх остане напоље.

Расад који је пикиран на ретко, може да се вади заједно са очуваном земљом око жила, коју треба још и притегнути руком у грудву, да се не распадне, јер тако пресађен, много мање осећа пренос. Да би се то лакше извело, треба пре вађења расада леју полити и земљу натопити водом.

Колико се год више стабала унесе у земљу, у толико ће више жила пустити, за то је корисно повијање и потапање дугачког стабла патлиџанау земљу; једино треба пазити при том, да се не спушта дубоко и у влажно и нездраво земљиште, јер хоће да натрули. Може ровови да се извлачеи плугом, па на дно истих да се саде и закопавају положени струкови патлиџана.

Расађен патлиџан треба удмах добро да се залије и окопа, ако доцније заливање не би било могуће, треба приликом сваке копње по мало земље да се нагрне на струк. Осим тога корисно је и застрти земљиште сламастим ђубретом да се не суши.

Редовно после 12—15 дана пресађени и примљенн струкови показаће бујан пораст; у том времену треба побости тачке крај сваке биљке и онда се почиње и са орезивањем.

И без тачкања може патлиџан да се гаји. У том се случају цела биљка пружа по земљи, због чега постаје нега, обрада и заливање земљишта веома отежано, ау додиру са земљом и плодови хоће дасе кваре. Ако мора патлиџан да се гаји без притке, онда треба струкове што је могуће више загрнути.

Притке треба да су високе по 150 с/м, ако су довољно дебеле, могу се побијати усправно као коље, у противном пак може да се спајају по две из суседних редова, у виду крова. Притке се праве или од дрвета, или пак од приморске трске. Уз притку привезују се стабла патлиџана рафијом или ликом.

Орезивање патлиџана у крајевима са дугим и топлим летом, није неопходно потребно. Истина је, да орезани струкови развијају лепше плодове, јер се њихов број може произвољно да одреди и тиме се спречава бескорисна потрошња сокова на непотребне огранке, изданке, сувишне цветове и плодове, али и то стоји, да орезане биљке брзо заматоре и раније престану са рађањем. Докле је орезивање патлиџана веома нужно у хладнијим, планинским и др. крајевима са кратким летом, донде се на пр. код нас неорезане биљке стално преко целог лета подмлађују, те у јесен, дакле