Pozorište
Ако 6 жива допузила довде,
Узми живот болног ви га дала,“ — „Поглед робе на хатове плоче Крвав носе благослов од мајке!
Торак уздах поврх коца е' вије,
Хладан кикот од неба га крије — —
„Где ви, вејо, да олагнеш муци»
Руке т' беху препупе дарова
Смрт је дарак што га братац иште, — Ха, ха, влаше у харему сјајном Влајња пишти ал Турчина љуби,
Горак уздах поврх копа с вије,
Хладан кикот од неба га крије,
„Где си брате да целиваш брата,
Еда Ф' душу лагље испустио — —
— — Нем је Врачар, ал у гори пушка
Тужан одјек мученику шаље,
Да брат живи у гудури мрачној.
Последњи се с коца уздах чује:
6 Богом брате, — прости мајко земљо —
Ја не могох — доврши ће братац —
(Као да се буди) Ко да с сети мученика ових, А да душа боно не проплаче!2
Мрко гробље минуле нам славе, Српеком крвљу окупана земљо, Српском сузом орошено поље,
Како дивно сад преда мном блисташ, Из твога је недра материнеског Понивкнуло смиље и ковиље,
Из уздаха емиљ је процватио ,
Из молитве босиљак проклијо —
Ко да тебе сад очима гледа,
А да сузу радости не лијег! — —
Хатови ву доиграли
бесну игру, Мученици домучили
грогне муке; Српским пољем одјекује
песма српска, Насред поља уздижу се
бели двори (Тужно) Од срдаца мученичких
сазидани ,
А срцима живих Срба опавани, Усред двора српско срце закуцало , Растурена српска чеда дозивало: Дајте срца, српска децо, врца дајте, Груд је онде где и српе мишце чиле, Срце ће нас прикупити свеколике, А мишце ће дохватити лаворике, дгревал" ваља старе славе Србинове, Тражит' ваља старе дворе Душанове ! (Повлачи се у дно позорнице)
Бошњак, отаци син (улазе.)
Бошњак син.
Ходи, ходи, оче Ибрахиме ! Да свете ми пророкове вјере
Нигђе нијеси боље емјештен био,
Него овђе у кнежеву двору.
Отац Аман, дјете, на што ме нагони Да попљујем своју сједу браду. Што ће Ибра у кнежеву двору, Што ће Бошњак у ђаурској кући» Шта ћу рећи ако вилајетом | Ко запита, шта је бег-Ибрахим У конаку кнежеву чинио» Син. Шта ћеш рећи» — — Реци шта ти драго, Кад се вратиш у вилајет дома Казаћу ти шта ћеш тамо рећи, Отац (срдито)
Казаћу ти — казаћеш ми бјева, Што "ш казати» Чујте ме Бошњаци ! Бејах с бабом, бегом Ибрахимом, Поклонит" се кнезу Милошићу — Веље бруке, ох свечева вјеро! ССрдито) Де пусти ме да се вратим дома,
(Наставиће се.)