Pozorište

90

име

ПРИЗОР Х.

ЏПисаревић и пређашњи.

Писар. А-а-а-јао! Ста-ста-сталисте ми на-на-на ногу,

Петровић, Где је2 Је ли тамо2

Станко. Да није већ отишо2..

Ката. Можда сада долази2

Петровић, Је ли љутит2..

Станко. Како изгледа 2

Ката. Можда неће ни доћи»

Сви| Та говорите, говорите !

Писар. Ко-ко-ко 2

Петровић, До сто ђавола — надзорник! Писар, И-и-и-инепектор је дошао!

Сви | Па где јег

Писар. Ту-ту-ту-ту!

(Свршиће се.)

ВО ј-–——

ОГЛЕДИ НА ПОЉУ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ.

(Свршетак.)

Највећа глумчева слава разиђе се каомагла у прошлости, теостане само мрачна успомена сећања, даје био,

Па за што жртвује дакле он живот, душевну и телесну внагу за тај позив»

Је ли можда велика плата, сјајно отликовање довољна награда за жртве, за непреетане труде што провађа дневи и ноћи сва учењем, само да одговори евојој глумачкој дужности, да задовољи захтеве ћудљивих елушалаца, који никада нису задовољни, који сваки час траже нешто новог Шта му је награда за челичне труде имарљивост, која та никад не оставља, док већина његових другова једва да дотера до неке извесне вештине, или их други дотера, те повле заслугу и вредност вештине као занат терају, а е друге стране му опет не емислен и не ветт Екритичар живот горча2 Је ли то довољно награде за челичну стрпљивост у кругу дрввих садругова, где смешна себичност и надутост влада, где не отесани шаљивчина пркосећи и с намером квари најлешше призоре, те од ваљаног комада направи лакрдију2 У кругу живити где лармаџија са његовим дивеким удовима гази свако правило позоришне уметности, те са свом снагом својих плућа и ваму земљу хоће да потресе, а на повлетку почем му та велика тајна, образац вештине и мађија говора не достаје — то закрпи евоју невешту вештину са неколико покрадених таблова и

|

тако слушаоце при поласку заблене! — На послетку је ли то ваљда довољна награда за многе горке чаве, где прави вештак и вештакиња долази сваким даном све више до увиђавности, како се безобразлук идрсво хвалисање више уважава него вештина, где се више уважава лепо и примамљиво лице, него ли права вештина глумице, па на послетку их још таки продрзљивци и незналице и проиграју 2

Али доста о мрачној страни вештачког живота! Само не позвани, којиби можда у једном или другом повлу добри и корисни грађани могли бити, нека сами еебе ради, а и из поштовања према вештини, из овог виде, да не пренагле, да не учине корак, због ког би се можда кашње морали кајати,

Ко само прави позив за вештину у себи негује и осећа, тај нека не преза при ступању у храм вештине.

Позоришна вештина има у себи самој блатодарност и награду, све ако и није носиоцу исте бесмртна потоња слава намењена, Свакидашње пљескање и одобрава ње брао нестаје: тако исто и глумчева непрестана жудња за хвалом и новинареком славом.

Позоришна вештина оплемењује човечанство њој служити, снагу па и сам живот на жртву јој принети, то је кадра само учинити јака, лепа и племенита душа,

По Ц. Герберу М. Хрваћанин-Станчић, глумац.

Ма И