Pozorište

Ке

%

~ У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 18 АПРИЛА 1872. ~~-=——

кв ПОЗОРИШТЕ, =>

ђ

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — (СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

КРАЉЕВА СЕЈА.

(Наставак.)

Неда. Била би неверна своме обећању: Како онда теби да задржим верност 2

Михаило (прети).

Упамти ме, Недо! 6 овим још ћеш грдну Изазвати борбу.

Неда | Не дај, Боже, да је Племенита воља једне сестре семе Грдној борби, (Строго. На што мени ове речи Михаило, данас» Где је њима разлог2 Није л пријатељство према српском краљу Урођено краљу бугарскоме»

Михаило. ; Па и да је тако Онда ја не схваћам, заш"' не може жена Учинити оно, што би мужу самом Служило на диву.

Михаило (збуњено.) Ја бих — Неда (нежно.) Михаило ! Где је твоје добро срце, где је бистри Равум2 Заш' да деца невина страдају да очине грехе2 Гони црног врага Што ти гоји мржњу према моме брату; Кунем ти се сунцем, да те Урош љуби!

Михаило. Не верујем! · Неда. Веруј, јер те Неда љуби; А. што Неда љуби, то и Урош љуби, ; Михаило (збуњено.) Само једно Неда. Осам година су данас Од кад Неда с тобом дели судбу. То је

Било ерећно време: немсј сина ради

Да га од сад мутиш, Правије би било

Да ме данас љубиш, него да ме караш —

Михаило Ха, Уроше, ја ти завидим! (Јасно) Пусти ме,

Једак сам, признајем; ал не питај за што Ако желиш мира,

(Тихо).

Неда. Михаило ! Михаило. Идем Пуштај ме, — до мало ваљда ћу ти доћи! (Излази.)

Неда (гледа за њим.) Оде, гледај, оде! Остави ме овде Жалосну за вобом. Помирљива речца, Утиша жеетину, ал је не уклони, Шта је овог Где је понашању томе Узрок» (Тужно) Михаило није никад Неди Разиграо срце љубавним шапутом; Ал му је до данав уштеђив'о махом Сваку плаху речцу, што га љуто згађа. Жалба није укор: корити га не смем!

| Зар је хладни рачун наших родитеља,

Кад је наше руке брачном траком везао, Много и питао, дал и срца наша, днају за ту свезу2 Није! Мога мужа Срце ваљда више пишти подтом етегом Него моје. — Ја сам давна већ утеху Нашла у свом вину. — Нађе ли је и он2 Ова вумња вамо моју врећу мути! Боже, твоје око 'зори у дно срца; Оенажи ме слабу жену да разгрејем Младо срце мога сина у љубави; Не би л своме отцу једном накнадио Љубав, што увело срце мајке само У пола му даје, — 0х!— (Покрива лице.) Слуга (улази.)

п0Е