Pozorište

а

А већ дете нисам, Какво дете: Ено Нека пита, топуз, је ли Душан дете!

Марица. Мучи са топувом ако Бога знадеш,

Душан, Која вајда кад му путници донеше Верне главе, да смо јучер по дубрави Починили квара,

Марица. Јаох, мени тужној! (Пааче).

Душан, А што плачеш»

Марица. Што ће отап да те кара,

Душан, Па ако ускара 2

Марица. ! Умрећу од етраха! Ти ви жестов, он је превећ строг па онда!

Душан. Ха, ха, па шта онда2

Марица (ес укором).

ћ Душане, зар 6 осмехом Награђујеш бригу твоје другарице»

· Душан (грли је). 0 сунца ми, Маро, то ја не ћу! Реци, Шта да чинимо (Све ћу, живога ми Бога, Све ћу учинити, вамо ме не гањај Да у страху дршћем и да плачем, Не, не! То ти, драга Маро, и за мене чини, А и како не би; ти знаш да те волим, Душан би све за те на врх јеле успео Да лептира скине; тњурно би за тебе У дно мора да ти за украсе купи Шкољке са бисером.

Марица, Ти ви моје сунце!

Душан. А ти моја звезда. Слушај да ти кажем; Од некога доба живот ми је тако Омилео. Не знам, овог чуда никад Оветио нисам. Боља је и није; Н' умем да ти кажем, Сан ми више није Спокојан ко негда; чудне неке слике До сад непознате презају ме често Из сна, а кад е јутра, после бурне ноћи Са прозора сунце на обаорју гледам; Кад му руменило овај врт позлати, А чопор тичица јутрење отпочне —

Одаја ми стешња, пољаном би лут'о,

Да ме питаш кога тражим, ја сам не знам,

Па опета мислим, да ако би кога

Желео да сретнем, то си ти, Марице! (Марица обара главу).

А кад те угледам, онда ми се чини

Као да «' огледа у твојим очима

Све, вве, што у свету лепотом се дичи,

Ту је зеленило питоме ливаде;

Ту је сјајна гора; ту је плаво небо;

Све ту, ште природа у весељу ствара!

Гледајући тебе, осећам, где ми се

Разблажује душа, а срце заигра

Ко да хоће пусто да искочи, да те

ба мном гледа,

М арица (стидљиво).

Хоћеш в таких речи Опет да утечем 2

Душан.

Маро, ти ми претиш да то што вам исерен, Немој да се срдиш Шта ја могу за то, што ми врце игра Кад ти ве доближим; што ми у прсима Неки отањ пламти, који хоће, да га Твоја рука гави. Ја вам човек, веруј, Ако не пред људма, пред Богом за цело, Ја ћу делом ввету, ако желиш, рећи Да те волим,

Марица, (устрашено). Немој! Душан, Ти ве плашиш, душо г Та погледај цветак што усамљен стоји Како се приклања еуведноме цветку,

Зар ти ниси пветак у самоћи»

Марица. Нивам! Мајка на самрти савет ми је дала Да испрва сваку срца жељу оцу

| Откријем, па онда —

Душан. _:. А имаш ти жеље Да искажеш ону2

Марица (стидљиво).

Ја их имам! (Срдито). Иди, Ти ме вређаш, Несташан ви данас До зла Бота, Иди, ил ћу поћи,

Душан. Оетај! Ја и тако морам одлазити оцу, Или боље хитај твоме оцу, кажи